WordPress Meetup Beograd

Kako od -10, jer od 0 je lako?

Svaki početak je težak, a posebno kada se taj početak dešava u trideset petoj godini života nakon petnaestogodišnje karijere na pozicijama rukovodioca gradilišta i vlasnika preduzeća za završne građevinske radove.

Iako građevinski tehničar po struci, bez fakulteta, radom i upornošću sam često vodio projekte za koje je potrebna daleko viša stručna sprema od moje. Verovao sam uvek u sebe i znao sam da ja nešto mogu, samo ako hoću i ako me to što radim ispunjava. Pa sam tako sa svojih dvadesetak godina vodio radove na objektima poput stadiona Rajko Mitić, Zepter, objekata EU u Beogradu, mnogim školama i javnim objektima, kao i na desetinama privatnih objekata.

Vremenom sam poželeo da ne radim za platu od 7 do 17h, već da budem, što bi se reklo, “svoj gazda”, i uspeo sam. Od svih kontaktiranja različitih prodavnica podnih obloga, gips karton ploča, spuštenih plafona i slično, samo na jedan mail sam dobio odgovor i odmah započeo saradnju sa njima. Kao rezultat te saradnje, nakon samo godinu dana, moja firma je bila jedina sa dvocifrenim brojem sertifikovanih instalatera švedskih podnih obloga Tarkett.

Spisak objekata na kojima smo izvodili radove je podugačak, od Sava Grada preko zgrade Ušća, Delta Cityja u Beogradu i Podgorici, Cineplexa u Ušću, Bloka 19a, sadašnje zgrade Air Serbia itd. do trenutka kada se pojavila SEKA tj. svetska ekonomska kriza, kada u Srbiji manje više prestaje da postoji građevinski sektor koji se prilično ni do dana današnjeg nije oporavio.

Tržište u građevinskom sektoru je bilo preveliko, a posla premalo, pa sam odlučio da se povučem iz te male bare, pune krokodila.

U tom trenutku sam imao 34 godine i postavio sebi pitanje ŠTA SADA??? Posle 15 godina rada, investiranih sati i svog radnog i slobodnog vremena, praznika i uloženog novca dolazim na nulu. Nažalost, daleko je to bilo od nule, bio sam na -10.

Imao sam 34 godine, propalu firmu, bio sam bez posla i nade da uopšte pristojan posao mogu da nađem u struci, pa su počele da mi na pamet padaju ideje poput dostave hrane i sličnih poslova.

Imao sam pristojno znanje iz oblasti računara i ja sam bio uvek onaj mali iz komšiluka koji reinstalira Windows, čisti viruse i slično, a uz to radio sam Auto CAD i Photoshop dosta dugo, koji funkcionišu po principu slojeva tj. Layera. To me je navelo da uz malo truda mogu naučiti HTML i CSS, ali mi je bila potrebna nekakva osnova da krenem uopšte. Srećom, moj otac i stric su završili IBM školu programiranja krajem 70-ih na BigBlue računaru i dok je moj otac nastavio sa građevinom, što mu je izvorna profesija, stric je nastavio u urbanističkom zavodu grada Beograda da se bavi programiranjem do odlaska u penziju, gde se i dalje bavio programiranjem iz hobija. On vam je onaj ludi naučnik koji rešava naizgled nerešive probleme. Moj otac je razumeo u kakvoj se situaciji nalazim i pokrenuo priču o upisivanju na kurs za programiranje i ponudio mi da finansira kurs ukoliko želim time da se bavim.

Izabrao sam Universita E Campus i upisao kurs Web Development HTML, CSS, PHP i CMS po izboru WordPress ili Drupal. Zahvaljujući drugaru Google-u saznao sam da je na WordPressu oko 26% sajtova u tom trenutku i odlučio se za njega. Čisto napomene radi, nisam znao ni šta je CMS, a ni WordPress.

Imao sam 1 na 1 časove i predavanja, što je sjajno jer se predavač 100% posveti samo tebi i stvarima koje ti nisu jasne i prva 3 meseca sam bio najgori polaznik kursa. Sve mi je bilo tu negde, na dohvat ruke da shvatim, ali nekako nije išlo, pa čak ni HTML i CSS koji su tako jednostavni i nakon 3 meseca upalila se neka lampica koja i dalje svetli sve jače i jače. Pretekao sam sve ostale koji su krenuli na kurs u isto vreme kada i ja i uvek bio bar dve do tri lekcije ispred ostalih i ispred planiranog gradiva. Tako sam stigao nakon WordPress razvoja tema da krenem malo i sa razvojem dodataka, odnosno pluginova.

Može se reći da sam uz puno truda imao i dosta sreće pa sam već u prvih par meseci mog freelance posla imao projekat za muzičku izdavačku kuću iz Danske, web prodavnicu iz Holandije i mnoge domaće web sajtove. Ipak, freelance koliko je dobar, toliko i može ograničavati napredak, pa vremenom većina developera napravi svoj framework u kome se oseća ugodno i završava mu posao uz kraće vreme. Tu se često i gubi želja za daljim učenjem, a samostalni rad ume da bude jako naporan i depresivan.

Srećom, preko mog predavača Uzahira, saznao sam da postoji i WordPress zajednica u Srbiji i da je korisno uključiti se, slušati predavanja i upoznati ljude koji se bave istim poslom.

Korak prvi, IT Konekt i predstavljanje IT Zajednica u Srbiji, prvo predavanje Milan Ivanović iz WP Serbia, kakvo razočaranje, pomislio sam da mene tu ništa specijalno ne zanima i da to nije nešto što ja želim – u kakvoj sam zabludi bio!

Na brzinu mi je rekao da se za manje od mesec dana održava meetup u Domu Omladine i da se pojavim ako me zanima WordPress, iako sam želeo mnogo duže da ga davim Milan ode i ostavi me na IT Konekt konferenciji. Dalja predstavljanja drugih zajednica me nisu zanimala, pa sam odlučio da odem kući i ipak posetim taj besmisleni meetup, a u međuvremenu da malo stalkujem Milana po društvenim mrežama da vidim ko je, šta je, gde radi i slično.

Korak drugi, rad u Devana Technologies na proizvodu ManageWP, forma za prijavu, puzzle, rešena zagonetka, poslata prijava. Javlja mi se Davor Altman i šalje test i dokumentaciju koju bi trebalo da pročitam, ma čas posla pomislio sam, ali to čas posla trajalo je više od 2 nedelje i nakon poslatog testa i svega što je bilo traženo, ćorak.

Loš engleski, u prijavi sam napisao WPmanage umesto ManageWP, sve naopako, ali to (za mene) nije značilo da treba da odustanem, bio sam uporan, dosadan, prisutan na svakom događaju, kako mi je skrenuta pažnja da mi je engleski prilično loš čitao sam blogove i novinske članke na engleskom svakoga dana i to u velikom broju, od New York Timesa preko Washington Posta do blogova tipa GrooveHQ, učio šta je ManageWP, unapređivao se i nakon 2 meseca pozvan sam na obuku. I opet ćorak.

Jednostavno nisam bio dovoljno dobar i preambiciozno je uopšte bilo nakon 6 meseci kursa očekivati posao u kompaniji koja je lider u segmentu upravljanja WP sajtovima. Svima je bilo jasno da je ispred mene mnogo truda, u tom trenutku verovatno ostalima nije bilo vidljivo koliko je truda bilo i iza mene, ali sa sigurnošću mogu da kažem da nisam bio ravnopravni deo tima. Ipak, tim se založio za mene i pružio mi podršku u trenutku kada je trebalo da se pozdravimo. Tako je počeo moj probni, šestomesečni “Trial” period.

 

Sa probnog rada koji traje 6 meseci, sam prebačen na regularnog zaposlenog nakon 5, dakle mesec dana ranije, a samo mesec dana kasnije sam unapređen sa početnog nivoa na naredni, što je bilo više nego sjajno.

Nikada nisam bio motivacioni govornik ali nekako su me uvek tako posmatrali i mnogima sam u firmi vremenom postao primer da je sve moguće uz dovoljno truda i razumevanja, bez obzira na godine i iskustvo. Srećom, to se nije zaustavilo samo na nivou firme, već sam uz pomoć WordPress zajednice, lokalne i globalne, kao i zalaganja i rada na širenju zajednice došao u poziciju da budem deo organizacionog tima najveće godišnje konferencije o WordPressu i to dve godine za redom, a govorio sam na konferencijama i meetupima širom Srbije i Evrope.

Kada na konferencijama ili meetupima postavim pitanje koliko se dugo bavim ovim poslom, retki su oni koji pogode a i kada budu blizu, pomisle da sam se bavio nečim sličnim, pa se prebacio na WordPress u skorije vreme. Obično su procene da se WordPressom bavim između 5 i 10 godina, što još jednom dokazuje da je WordPress ne samo kao alat, već kao zajednica, pravo mesto za vas, jer uz gomilu ljudi koji su spremni da pomognu i poguraju kada je potrebno, zapravo nije tako teško stići do dobrih rezultata.

Trudio sam se da mi novac ne bude motivacija, već strast prema poslu kojim se bavim, i tako radim celoga života, jer sam shvatio da onog trenutka kada novac kao motiv zameni strast, nestaće predanost profesiji, zajednici i samom sebi.

Danas, uz sve one manje i kraće padove, moja karijera ide uzlaznom putanjom i poslednjih godinu dana sam interni i eksterni edukator u beogradskoj GoDaddy kancelariji za WordPress. Takođe, aktivno učestvujem u WordPress zajednici koja mi je u početku zvučala neprimamljivo i besmisleno. Za par godina, od anonimnog freelancera, postao sam edukator, predavač na WordPress meetupima, WordCampovima, a takođe sam bio član organizacionog tima WordCamp Europe 2017. u Parizu, i u timu sam za WordCamp Europe 2018. u Beogradu i ponosan sam što sam deo ekipe koja je svojim radom i trudom dovela najveću WP konferenciju u Beograd.

 

 

Trenutno nema komentara. Postavite prvi komentar!

Odgovori